Смешни одговори са часова веронауке 1

• Да ли се правилно каже поп или свештеник?
– Светац
• Шта је то фреска и где је можемо видети?
– Бресква? У повртњаку.
• Шта је то ореол?
– Оно жуто што светац носи на глави.
• Шта је то манастир?
– Кућа пуна попова.
• Чиме се причешћујемо?
– Хлебом и пивом;
– Хлебом и ракојом. (Самим Пречистим Телом Господњим и самом Пречистом Крвљу Господњом)
• Шта је посна храна?
– Риба, кромпирићи и тако то.
• Шта посебно спремамо за Божић?
– Сарме. (Чесница)
• Како се зове Бог у кога верујемо?
– Господ Бог (тачан одговор: Света Тројица)

• Вероучитељ: Бог нас је створио из љубави и много нас воли. Он нам је дао живот из велике љубави према нама.
Ученик: Али вероучитељу, мама нас је родила!
Вероучитељ: Тако је. Мама нас је родила и дала нам тело, али Бог нам је дао душу, а да ње нема, тело не би било живо.
Ученик: Али вероучитељу, и тата је учествовао!

• Вероучитељ објашњава ученицима зашто се Васкрс стално слави другог датума и како се његов датум утврђује.
Вероучитељ: Датум Васкрса се утврђује на основу лунарног календара. То је календар који се формира на основу кретања Месеца око Земље. Зове се лунарни, јер смо ту реч усвојили из хрватског језика, а Далматинци за Месец кажу луна, а не месец као ми.
Ученик: Вероучитељу, а како кучићи могу да говоре?
Вероучитељ: Какви кучићи? Ко је спомињао кучиће?
Ученик: Рекли сте далматинци.

Хајдемо у планине

Највећи део наше мале, али лепе Србије заузимају планине. На планинама можете уживати током целе године, али по мом мишљењу најлепше је зими. Најпознатији зимски центри су: Копаоник, Златибор, Стара планина, Тара, Златар, Дивчибаре и Гоч.

Шта радити на планини? Идеја је много, шетња по лепо обележеним стазама, скијање, санкање, грудвање, клизање, па све до купања у базенима са топлом водом.

Разноврсне су и могућности смештаја од хотела до шумских колиба. Храна и пиће су гарантовано природни са околних сеоских имања.

Kopaonik01kopaonik

Копаоник је најпознатији скијашки центар, а популарно га зову „Коп“. Посећује га доста страних туриста зато што је понуда разноврсна. Због својих природних вредности проглашен је за Национални парк. Највећи врх је Панчићев врх са надморском висином 2017 метара. Има бројне скијашке стазе и погодан је како за почетнике тако и за врхунске скијаше. За љубитеље ноћног скијања, постоји осветљена стаза „Мало језеро“. Жичаре осим скијаша и сноуборда превозе и посетиоце који желе да панорамски разгледају прелепу природу. Једна од занимљивости је је и боб на шинама који пролази између борова брзином од 60km/h а стаза је дуга 650 метара.

Zlatibor01

Златибор – Највиши врх је Торник, који је на мене оставио утисак, лепо уређен са задивљујућим погледом. Од центра је удаљен 9 километара. Има доста садржаја, од картинг стазе, јахања, клизања по леду до 7D биоскопа. На шеталишту обавезно пробајте „торнадо“ и комплет лепињу.

Можете ићи и на излете до Мокре горе и вожњу „Шарганском осмицом“ у Дрвенграду „Мећавник“ који је саградио наш познати филмски редитељ Емир Кустурица. Свакако треба обићи и етно село Сирогојно.

 

Дивчибаре су мањи планински центри, удаљени од Београда само 104 километара. Нажалост ски стаза „Црни врх“ не ради, али у центру има лепа стаза, погодна за почетнике. На стази се налази и ски школа погодна за почетнике. На стази се налази и ски школа са добрим инструкторима. Мало место са веома мало садржаја, чини ми се још увек недовољно развијено. Али ако вас занима скијање, санкање и одморонда је идеално за вас.

 

Гоч је такође занимљива планина за почетнике скијања са најбољим gocинструкторима и вилом „Хоризонт“ где је одлична домаћа храна и палачинке. Без гужве идеална.

 

Стара планина изградњом система жичара и ски стаза постаје највећи и најзначајнији ски центар у Србији. Веома лепе и дуге стазе више су прилагођене искусним скијашима.

Stara planina

Зимски центри су лепи, и моја топла препорука у ове хладне дане је да их што пре посетите док још увек има снега…

 

 

 

Анђела Стојадиновић VII 1

Сто година од рођења Бранка Ћопића

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашамина под планином Грмечом. 1048645_mali copicПрву причуобјавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела превођена су на више од тридесет језика.  У његовим делима доминирају теме из живота Босанске Крајине и народноослободилачког рата. Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“, коју је негде у трећем разреду купио од учитељице. Преминуо је 26. марта 1984. у Београду.

Мала општина Круimagesна на Уни је, уз подршку фондације „Башта сљезове боје“ основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни део Српске академије наука и уметности, иницирала изградњу спомен-подручја у Хашанима.

Предвиђено је да се у наредних десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката.

Прво штампарско дело Бранко Ћопић је објавио са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“ 1928. године, а после рата био је уредник дечјих листова у Београду. Затим је почео професионално да  се бави књижевноћу.

Сматра се једним од највећих дечјих писаца на југословенским просторима.

Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности. Притом његова дела преведена су на више од 39 језика широм свету.

Марија Стакић и Ива Дивац VI/1

Насмеј се, тога нема нигде у свемиру

Буди ме аларм јапанског мобилног телефона јасним тоновима песме на енглеском језику.

svemir-novineУстајем уморна и поспана зато што сам ноћас гледала турску серију. По навици, укључујем телевизор купљен у Немачкој, ишчекујући временску прогнозу за Србију. Желим да чујем да ли ће је данас обасјати сунчеви зраци или се над њом и даље надвијају  сиви, натмурени облаци. Док чекам временску прогнозу, размишљам о кишобрану купљеном у кинеској робној кући који се поломио после друге употребе  и  гледам  репризу  индијске серије…

Улазим у купатило, користим мађарску пасту за прање зуба и грчки сапун  са маслиновим уљем за прање руку. Стављам мало француског парфема, а косу чешљам четком  шведске козметичке компаније и фиксирам је аустријским лаком за косу.

Доручкујем сендвич са туњевином увезеном са Тајланда и бринем да ли ће се опрати флека коју сам  направила на столњаку урађеном од румунског памучног конца. На столу је и лименка неизбежне ,,кока-коле“.

Облачим кинески џемпер и панталоне, обувам италијанске ципеле и излазим, стављајући бугарски ранац на леђа.

Журим у школу, али никако да пређем на другу страну улице. Испред мене пролазе аутомобили увезени из Немачке, Аустрије и Француске. Коначно уђох у градски аутобус који смо добили као донацију из швајцарског града Базела. Седох поред девојке која слуша  руске песме  са  свог телефона, а она ме поздрави са једним кратким: ,,Хелоу!“

Гужва у саобраћају, изазвана неким застојем, типична за Београд, примора ме да раније изађем из аутобуса и наставим пут пешице у нади да ћу стићи на време.

Поглед ми привуче графит на зиду урађен кинеским спрејом у јаким  бојама.

,,Волимо Србију!“ и ,, Купујмо домаће производе!“

Смејем се, овога нема ни у свемиру…

Анђела Стојадиновић VII/1

Атлантида у мојим мислима

Постоје многе ствари које људска цивилизација није открила, а које се помињу у митовима и легендама. Од Елдорада, града од злата, острва Сан Борондон, уклетог или осмог острва Канарских острва у Шпанији, од постојања ванземаљских бића, јетија, сирена, духова, вампира и вукодлака, једна од најзанимљивијих мистерија јесте легенда о изгубљеном континенту званом Атлантида.

atlantis5Прича се да је то континент који је некада повезивао Европу и Америку, да је био већи од Азије и високо развијен.

Због недоказаног постојања Атлантиде, ниједно мишљење о њој није погрешно.

У току неких истраживања у 2014. години откривене су стаклене пирамиде у Атлантском океану у пределу Гибралтарског мореуза, где се, према Платоновим речима, налази Атлантида. Ово ми говори да је цивилизација која је тамо живела вероватно била напреднија од тадашњих људи на свим континентима. Замишљам да су имали џиновске стаклене зграде са челичном конструкцијом, летелице од којих је једна можда баш онај мистериозни објекат у Балтичком мору у Шведској, за који је доказано да није начињен од било ког метала или камена који људска врста познаје. Капетан једног брода, који је у ствари и открио непознати објекат, тврди да му се сва електроника искључила када су били тачно изнад те мистериозне летелице. Можда су људи Атлантиде трговали са ванземаљским бићима и, када су се побунили против њих, ванземаљци су потопили тај континент.

4Иако је потопљена, Атлантида у мојим мисилима врви од живота.

Замишљам да тамо живе сирене и врсте риба које нико досад није видео. Ја мислим да је Атлантида сада прекривена коралима и да је насељенија него када није била под водом. Верујем да је, ако постоји, Атлантида најлепше место у Атлантском океану, да негде у дубини сија као бисер на сучевој светлости, да је одолела времену и победила старост.

Каква год била, ми само можемо да нагађамо шта је и каква је Атлантида, јер је још увек нико није видео, а и то би било тешко, јер је, како научници кажу,свемир више истражен него океани. Само ће време показати шта све ова честица прашине која се зове Земља, овај дом и гроб свих претходних, садашњих и вероватно и будућих генерација крије.

Александар Јеремић 5/1

Мама, где ми је hololens?

Microsoft је званично најавио свој нови пројекат Hololens. У овом чланку читаћете о овој направи, проширеној реалности и  њиховој могућој примени. Microsoft hololens је направа која користи већ постојећи концепт проширене реалности*. Иако слични пројекти постоје од 80-их година 20. века, hololens је један од првих који има велику могућност да успе на широком тржишту. Сем класичних делова попут процесора и графичке картице, hololens има и холографску картицу. Овај део служи за обрађивање слике реалности (оног што видимо камером), додавањем “холограма”. Још један занимљив део овог уређаја је холостудио, апликација која омогућава прављење виртуелних скулптура и њихово директно тродимензионално штампање. На представљању овог уређаја такође је показана могућност да се помоћу hololensa “отпутује” не само на удаљена места на Земљи већ и на друге планете. Hololens пројектује слику жељене дестинације на простор око вас, тако да имате осећај да се тамо и налазите. Помоћу hololensa, телефонски позиви ће бити на зидовима и играћемо Minecraft на намештају (сад стварно има смисла одлука Microsofta да купи Minecraft). Помоћ око неких ствари које не знамо да урадимо биће нам на поглед ока. Skype, који је такође купио Microsoft, има чудну измену. Човек са hololensom види другог човека. Међутим, други човек види кроз ”очи” човека са hololensom. Што је најбоље, Microsoft је најавио да неће бити скуп, па нећете дуго морати да молите да бисте га добили :). Хоћете ли да видите како би то све изгледало? Нема проблема, погледајте следећи видео : *проширена реалност (engl.,augmented reality) или допуњена реалност је термин који описује корисниково виђење света проширено компјутерски генерисаним текстом, сликом и звуком. Константин Жунић VI 1


http://www.miniclip.com/games/wrestle-jump/en/#t-w-c-H

О нама

Школа “Ђура Јакшић“ налази се у Општини Раковица у Београду. Основана је 1932.године декретом Министарства просвете ОН бр. 80510. Почела је с радом у једном од првих насеља Раковице, у Коштуњаку. Била је смештена у приватној згради Душана Илића, имала је једну учионицу и једног учитеља, Стојана Несторовића, који је био уједно и први управитељ школе.

Од 1957.године наша школа почиње да ради као осмогодишња. Све до тада рад у њој је био отежан јер се одвијао у три различите зграде. Године 1958. школа се сели у нову, модерну и светлу зграду, на данашњем месту, у улици Канарево брдо бр. 2.

Данас је број ученика у школи 500 и они похађају наставу у две смене, старији разреди иду пре подне, а млађи се смењују недељно.

Квалитет наставе обезбеђују реновирана школа и лепо уређене учионице, опремљен информатички кабинет, продужени боравак, летња учионица, као и стручан наставни кадар, психолог и педагог, који су првенствено посвећени ученицима.