1672 године од смрти Светог Николе

Sveti_Nikola

Свети Никола, фреска из Цркве светих апостола, манастир Пећка патријаршија, настала око 1300. године.

Епископ Мире, заштитник православља, светитељ, чудотворац
Рођен око 270, Патара
Умро 6. децембра 343. (по јулијанском календару), Ликија
Празник: 19. децембар
Свети Никола, Никола Мирликијски (грч. Νικόλαος — Николаос; око 270 — 6. децембар 343), познат и као Свети Никола Чудотворац, био је епископ Мире Ликијске у Малој Азији (тада Римско царство, данашња Турска).

Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат по томе што је тајно давао људима новац. У читавом хришћанству поштује се као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце и студената по целом хришћанском свету: на Истоку и на Западу. Заштитник је и државама Грчкој, Русији, Србији и Македонији. Свети Никола, односно Никољдан, код Срба је слава са највећим бројем свечара.

Живот

Родио се у малоазијској области Ликији, у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај, епископ патарски. Они су се заједно замонашили у манастиру Нови Сион. Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем и многи су сматрали да ће наследити свог стрица као епископ. Пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се потом јавио глас господњи и рекао му: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (тада Римско царство, данас област данашње Турске).

Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се им у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, који је бранио праву веру.

Људи су га још за време његовог живота сматрали светитељем. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.

Андрија Радивојевић V-1

Advertisements

200 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Већ је прошло 200 година, а последице Другог српског устанка и даље су у свести нашег народа. 2Други српски устанак представља другу фазу српске револуције против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка.

Кнез Милош Обреновић био је велики вођа српског устанка и био је јунак јединственог калибра. Такав јунак се у то време није могао наћи. После пропасти Првог српског устанка Турци су наставили са прогањањем српског народа. Многе породице побегле су преко границе у Срем и Банат. Сукоби у Другом српском устанку трајали су знатно мање него у Првом српском устанку.

Други српски устанак званично је проглашен на народном збору у Такову 23. априла 1815. За вођу је изабран Милош Обреновић. Он је тада изрекао чувeнe рeчи: „Ево мене, ево вас, ето рата Турцима.“ 1У том периоду вођене су битке на Љубићу, Палежу и Дубљу, али се Милош трудио да не напада царске градове. То су биле битке против турске војске која је била у пашалуку. Да би што пре угушила устанак, Порта је послала на Србију две војске, прву из Ниша предводио је румелијски Марашли Али-паша, а другу из Босне, коју је предводио босански везир Куршид-паша. Ове војске нису кретале у напад, него су чекале и нудиле преговоре.
Турци су се плашили руске интервенције. Куршид-паша је био крут и његова порука раји гласила је да не може остати са оружјем. Марашлија је био већи дипломата и брже је схватао ситуацију. Поручио је Србима да носе, ако хоће, за појасом и топове, само нека буду одани султану. Милош се усмено нагодио са Марашлијом.

Срби су добили право да сами купе данак, да Срби суде Србима, тачно су утврђени спахијски приходи и у Београду је формирана Народна канцеларија као највише административно и судско тело. Милош је био врховни српски кнез и нека врста
српског паше уз Марашлију.

Други српски устанак је камен темељац нововековне Србије. Тај догађaј јесте прекретница у стварању модерне државе и војске. Савремени војници, сећајући се с поносом својих предака, управо су овај датум изабрали за свој дан – Дан Војске Србије.

70 година од оснивања Спортског друштава „Црвена звезда“

Ниједан спортски клуб сем Црвене звезде у Србији не може да се похвали да 2015. године слави свој 70. рођендан.

Звез184940084354f6ba2948b9c055089961_origда је на почетку била један незапажен клуб који се није обухватао све спортове као данас. На почетку, у Звезди су се бавили фудбалом, пливањем, атлетиком…

Међутим, из године у годину Звезда је постајала све успешнији и успешнији клуб. Проширила је број спортова којим се бавила и постала је један од најбољих клубова у Србији.

На слављу поводом седамдесетог рођендана, додељивале су се награде у виду малих трофеја за најуспешније бивше спортисте, али и за оне који се и данас баве спортом.

За најуспешнији клуб проглашен је џудо клуб, који је 2014. године био трећи у Европи. sd crvena zvezdaНајбоља спортисткиња била је Татјана Јелача, најуспешнији спортиста Сава Ранђеловић, а за најбољег тренера проглашен је Дејан Савић.

Честитамо Звезди на толиким успесима!!!!

Пушкин убијен у двобоју

Ове године навршава се 178 година од смрти duel-onegin-Pushkin-1837највећег песника Русије Александра Сергејевича Пушкина. Погинуо је у двобоју 10. фебруара 1837. године. То је заправо по старом календару, по коме ми славимо Нову годину 13. јануара. Заправо Пушкин је умро од повреде два дана после двобоја, а све то догодило се у јануару 1837.

За само 38 година живота из темеља је променио руску књижевност и зато га сматрају оцем модерне поезије. Писао је народним језиком, драматично, а понекад сатирично и романтично. Иако  му је породица била аристократска, па је добио одлично образовање, његови су били Puskinсиромашни. Прадеда по мајци био му је етиопски црнац који је као роб стигао на двор цара Петра Великог.

Најзначајнији реформатор руског језика, на чијем се примеру учио и наш Вук Караџић, у младости је писао на француском. Школовао се у елитној гимназији и радио је у државној служби. Због револуционарних песама послат је на службу у Одесу, где је живео раскалашно, окружен лепим женама и уживањем по кафанама. Цар Николај Први лично је забранио Пушкиново кретање и писање због његовог атеизма и револуционарног дела. Оженио се једном од најлепших жена свог времена, Наталијом Гончаревом, која га је и коштала живота. Осим што је била лепа, Наталија је волела да иде по баловима, забавама и да троши прегршт новца.

Уверен да му се гроф Д` Антес удвара супрузи, изазвао га је на двобој пиштољима. Двобоји су у првој половини 19. века били забрањени али и уобичајени начин да се одбрани част међу руским аристократама. Д` Антес је пуцао први и погодио Пушкина у стомак. Пушкинов метак само је окрзнуо грофа и тако је Русија изгубила великог песника.

Pushkin_portrait_by_somovПрве песме Пушкин је писао на основу бајки које је чуо од своје баке. Ипак, његово најпознатије дело је Евгеније Оњегин. Овај роман у стиховима описује судбину Владимира Ленског, који је такође погинуо у двобоју. Иако писан као песма, овај роман је дочарао читав живот Русије с почетка 19. века. Чувено писмо Татјане градском момку Оњегину и данас је радо читана љубавна песма. Данас у Русији има много споменика посвећених Пушкину и његове стихове уче напамет девојчице широм света.

„Пишем вам, шта бих знала боље и шта вам више могу рећи, ал` ако вас мој удес худи бар мало троне и узбуди, ви ме се нећете одрећи.“ (Татјанино писмо Оњегину)

Сто година од рођења Бранка Ћопића

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашамина под планином Грмечом. 1048645_mali copicПрву причуобјавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела превођена су на више од тридесет језика.  У његовим делима доминирају теме из живота Босанске Крајине и народноослободилачког рата. Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“, коју је негде у трећем разреду купио од учитељице. Преминуо је 26. марта 1984. у Београду.

Мала општина Круimagesна на Уни је, уз подршку фондације „Башта сљезове боје“ основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни део Српске академије наука и уметности, иницирала изградњу спомен-подручја у Хашанима.

Предвиђено је да се у наредних десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката.

Прво штампарско дело Бранко Ћопић је објавио са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“ 1928. године, а после рата био је уредник дечјих листова у Београду. Затим је почео професионално да  се бави књижевноћу.

Сматра се једним од највећих дечјих писаца на југословенским просторима.

Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности. Притом његова дела преведена су на више од 39 језика широм свету.

Марија Стакић и Ива Дивац VI/1